Срђан Ного

Срђан Ного за Таблоид: Mирне савести могу да погледам сваког у очи

Волео бих да све сам могу да завршим - сменим Вучића, срушим систем, све их похапсим, и онда обезбедим народу слободне изборе. Али на жалост, нисам супермен. Урадио сам најбоље што сам могао, са ресурсима којима сам располагао.
Share on facebook
подели
Share on twitter
твитуј
Share on email
пошаљи

На дан 3. августа 2020. године, дан пре истека законског рока, одржана је конститутивна седница Вучићеве скупштине. Та неуставна, незаконита и нелегитимна скупштина неће бити дугог века. Можда је Вучић добио битку конституисањем скупштине, али та победа ће бити Пирова победа.

На дан када је скупштина конституисана, ухапшени смо мој колега Зоран Радојичић и ја, и у року од месец дана постао сам по други пут државни непријатељ број 1, а овога пута и са формалном потврдом, са кривичном пријавом за позивање на насилну промену уставног уређења.

КАЛИГУЛИНА СКУПШТИНА

Дана 21. јуна одржани су неуставни и незаконити избори у организацији актуелног режима. Ти избори нису ни заказани ни спроведени на уставан и законит начин, а 3 бирача су бојкотовали поменуте изборе одузимајући им и легитимитет. Наравно да ове чињенице нису спречиле Александра Вучића да закаже конституисање скупштине 3. августа, претпоследњег дана законског рока.

Захваљујући Вучићу, Србија је постала јединствена у свету. Пре 2.000 година поремећени римски диктатор Калигула, у намери да понизи римски Сенат, прогласио је свог коња за сенатора и увео га у Сенат.

Данашња ситуација у Србији је још гора и луђа. Поремећени српски диктатор, Александар Вучић, превазишао је свог историјског узора, и прогласио је својих 250 „коња и кобила“ за посланике и увео их у скупштину. Међу тих 250 „посланика“ има разних животња – пацова, мајмуна, пужева голаћа, гмизаваца и љигаваца, али због поређења са Вучићевим историјским узором и претходником Калигулом, назвао сам их све коњима и кобилама, иако су коњи племените животиње за разлику од Вучићевих посланика.

На дан контитуисања новог сазива Народне скупштине, верификују се посланички мандати и нови посланици полажу заклетву. Санкција за кршење заклетве је стид и срам. Јасно је да Вучићеви коњи и кобиле немају стида и срама, јер да га имају, не би ни прихватили да глуме „посланике“, које нико нити зна нити је за њих гласао.

Чак и онај део народа који је изашао на изборе није гласао за те људе. Тако је листа Александар Вучић – За нашу децу добила 188 места у скупштини, а свако ко је заиста изашао на те изборе није дао глас ни једном од тих нових „посланика“ нити је знао ко су имена на листи. У тој листи није било чак ни имена партија које су делегирале људе на листу, искључиво име Александра Вучића, модерног Калигуле.

 

Свакодневно примећујем по два аутомобила која ме прате, као и пешке где год да се крећем или свраћам. Исто се дешава и мојим пријатељима. Ја се и овим путем извињавам свима који су имали непријатности због виђања са мном, јер су се на удару нашли и људи који нису имали никакве везе са најављеним догађајем, нити политиком.

„ПЕЈНТБОЛ ПУШКАРАЊЕ“

То је био један од разлога зашто сам позвао народ да на дан конституисања скупштине дођемо и обележимо бојом нове „посланике“, пошто они сами стида немају, ред је да их ми обележимо. Истовремено, то је и „прослава“ новог сазива скупштине, јер кад се конституише парламент нормално је да се слави. Поготову што ће тај чин ући у све историјске читанке, јер никад пре и никад после у људском роду није 250 коња и кобила представљало један народ у његовом парламенту.

То је и прилика да свет види како Срби заиста подржавају власт диктатора Александра Вучића, и његов криминал и издају. Јер сви медији у свету би известили да је народ обојио посланике приликом контитуисања парламента у Србији. То би била слика која би отишла у свет, и то би била главна вест.

Зато сам рекао народу да понесе подесне реквизите за један такав догађај – пејнтбол пушке, праћке, балоне пуњене бојом, парадајз, јаја, ватромет. Све оно што је дозвољено и може се купити у слободној продаји. Зато сам назвао цео тај догађај пејнтбол „пушкарање“, са напоменом да мислим на анегдоту покојног глумца Драгана Николића.

Трећи важан разлог за овај догађај је у ослобађању од страха. Бруталном употребом силе, масовним хапшењима и судским поступцима, и кривичним и прекршајним, режим је вршио застрашивање народа, са намером да страхом одврати људе од протеста. Када имате толику репресију, најбољи начин да се борите је смех. Обесмислити апарат силе, обесмислити власт, и на шаљив начин охрабрити народ после онако бруталне силе и утеривања страха.

Истовремено, пејнтбол пушкарање је требало да буде и турнир за лидера опозиције, пошто опозиција постоји само као појам у јавности, а реално је нема, и појединац са највише погодака аутоматски би постао лидер опозиције. Позвао сам и све политичаре да учествују.

Тако, на пример, Драгану Ђиласу није никакав проблем да купи барем 200 пејнтбол пушки и подели народу, или својим присталицама. Пошто Ђилас није неки стрелац, напоменуо сам да може да види са својим пријатељима са којима се виђа, а који су вешти у руковању оружијем, да у његово име пуцају пејнтболом и да се сваки њихов погодак приписује њему. Исто важи и за остале „опозиционаре“.

И ја сам се опремио да учествујем у пејнтбол пушкарању. Купио сам пушку, куглице, праћку, и дошао испред Народне скупштине где сам све истестирао. Од тог момента настаје пометња у редовима власти, полиције и служби безбедности, конституисање парламента планирано за 27-28 јул се помера на 3. август, а мене и још неколико мојих сарадника креће да прати и надзире полиција и БИА.

Свакодневно примећујем по два аутомобила која ме прате, као и пешке где год да се крећем или свраћам. Исто се дешава и мојим пријатељима. Ја се и овим путем извињавам свима који су имали непријатности због виђања са мном, јер су се на удару нашли и људи који нису имали никакве везе са најављеним догађајем, нити политиком.

Иначе, овакве мере примењене на мени, подсетиле су ме на догађај, настао после једног мог телефонског разговора, који се десио током ванредног стања. Наиме, како смо сви били затворени у кућама, искористио сам то време да интезивније се посветим читању књига. У разговорима са једним својим пријатељем, адвокатом, кренули смо да се подсећамо грчке митологије.

И тако током једног нашег разговора, дотакли смо се Темиде, друге Зевсове жене, у грчкој митологији богиње законитог поретка. Темида је представљана са вагом и мачем. Са Зевсом имала је 6 ћерки, и заједно са једном од њих, Диком, богињом праведности, стајала је поред Зевса када би овај у нечему пресуђивао.

Римљани су Темиду и Дику спојили у једну богињу, Јустицију. У античкој митологији симболи правде су била женска божанства, тако и називи урагана су искључиво женски. Кажу да су те називе установили амерички војници који су ратовали на Пацифику, и да су ураганима давали женска имена, јер су им жене и девојке највише недостајале на мору. Тако је и један ураган понео име Темиде.

После тог разговора, и спомињања Темиде, мој телефон је потпуно полудео. Два дана није могла да се успостави веза, ни слања ни примања позива, а отказао ми је и интернет у стану. И пошто ми се поново оспособио интернет и мобилна мрежа, телефон је и даље имао озбиљне сметње, често се гасио, пуцала је веза, брзо се прегревао. Е тако нешто ми се десило и сада, после најаве пејнтбол пушкарања.

КАКО САМ УХАПШЕН

Тог 03. августа, кренуо сам око пола 9 ујуру ка Народној скупштини, са колегом Зораном Радојичићем ка Народној скупштини. Како смо планирали да његов аутомобил паркирамо у гаражи код Зеленог венца, ушли смо у Сарајевску улицу.

На самом почетку Сарајевске, око 8:45 зауставља нас патролно возило полиције, пресецајући нам пут, и још једно возило са инспекторима у цивилу које стаје иза нас. Неких петнаестак метара иза њих зауставља се и сиво возило марке Шкода, модел Карок, са припадницима БИА.

На лицу места долази 9 патролних возила и неколико возила са инспекторима у цивилу и криминалистичким техничарима. Одмах по заустављању кренуо сам да радим уживо пренос на Фејсбуку.

На лице места долазе и помоћник начелника УКП Илија Милачић, и начелник Четвртог одељења УКП, које се иначе бави наркотицима, Слободан Миленковић.

Миленковић ми отима телефон са леђа, и онемогућава ме да радим пренос уживо. Напомињем да смо се и Радојичић и ја позвали на посланички имунитет, који у том тренутку поседујемо, према тумачењу званичних институција система, али и поред тога полицајци нас задржавају, по налогу Вишег тужиоца Наташе Кривокапић, са којом су Милачић и Миленковић све време на вези.

Илија Милачић, иначе руководилац одељења за опсервације УКП, ми признаје да ме његови инспектори прате у претходном периоду, по налогу тужиоца. Подсећам јавност да су бројни опозициони политичари у претходном периоду кукали како је скандал да их власт прислушкује, или прати. Чак је пре годину дана и Александар Вучић читао извештаје о својим прислушкиваним разговорима, из периода 2007 – 2011. година, док је он био опозиција, а власт ДС њега прислушкивала. Сада на чињеницу да сам ја, опозициони политичар и народни посланик у том момену, био прислушкиван и праћен, и то и од стране УКП и од стране БИА, због протеста и законитих политичких перформанса, нико се није огласио.

Ниједна странка, политичар, новинар или невладина организација реч нису рекли на тај скандал. Што јасно говори о њима, и показује да Србија нема опозицију.

Полиција ми је приликом увиђаја одузела једну пејнтбол пушку, 1.000 куглица са бојом, праћку и 50 балона са бојом. Како по окончању увиђаја још није био окончан поступак конституисања скупштине, доводе и судског вештака да вештачи возило. Вештак по доласку на лице места пита руководиоце ове акције, начелнике Милачића и Миленковића, колико треба да их задржимо, не обазирући се што све чујемо и Зоран Радојичић, и адвокат и ја. После неких три сата од задржавања, саопштавају нам да је скупштина конституисана, да више немамо имунитет, и да идемо у ПС Савски венац да дамо изјаву.

У моменту када смо Радојичић и ја задржани, пресрећу се и хапсе још неки моји пријатељи и познаници, и одводе у канцеларије БИА при полицијским станицама. И ова акција доводи и до таквих апсурда, да су међу лицима одведеним у БИА, директор једне фирме који је заустављен и одведен док је био на путу ка свом радном месту, и човек који је пресретнут са женом у седмом месецу трудноће, иначе је у питању ризична трудноћа, док је возио супругу на преглед, и обоје су завршили у просторијама БИА у ПС Вождовац.

Пратњу је имао чак и један од наших адвоката, кога су припадници БИА пратили неколико часова тога дана (уочена пратња од угла улица Велизара Косановића и Мис Ирбијеве око 9 часова ујутру, и трајала је све до доласка адвоката у ПС Савски венац око 13 часова) у тренутку док је имао статус браниоца, и док је обављао адвокатске радње. Хапсе се и припадници Народних патрола, Дамњан Кнежевић и Јанко Цвјетичанин.

Дамњана Кнежевића хапсе на Тргу Николе Пашића, припадници Четвртог одељења УКП, чији начелник Слободан Миленковић у том моменту учествује у акцији хапшења Радојичића и мене.

Поново се поставља питање улоге „четвртака“ у овим хапшењима, јер се они баве наркотицима, и нема никакве логике да се они баве јавним скуповима.

У ПС Савски венац Радојичићу и мени је одређено задржавање од 48 сати по налогу тужиоца, и одмах нам је стављено до знања да нећемо изаћи пред тужиоца до среде, односно да ће нас држати максимално колико могу.

Оно што се могло видети, а био је утисак свих привођених тога дана, да је било ванредно стање у полицији и БИА тога дана на територији града Београда, али и да су ови јако незадовољни послом који су морали да раде. То је и логично, јер сам срео у полицијској станици жену, коју иначе познајем са протеста, која је ухапшена и одузето јој је једно јаје, по налогу поступајућег заменика из Првог ОЈТ.

Обављено је и претресање мог стана и стана Зорана Радојичића, по налогу судије Ане Милошевић. Кривично дело које нам се ставља на терет је Позив на насилну промену уставног уређења из члана 309. у вези са чланом 30. КЗ, што је изазвало смех и мене и мојих бранилаца када смо се појавили пред поступајућим замеником у ВЈТ Весном Јовановић.

Како другачије одговорити на тако апсурдну кривичну пријаву. Наравно да би Вучић и његови полтрони себе хтели да идентификују са државом, али режим није исто што и држава. А за само кривично дело које ми се ставља на терет, покушај није могућ. Али очито српски тужиоци су спремни да стану иза сваке глупости.

Јер сутра када дође финале издаје Косова и Метохије, економски колапс и глад, када нас буду терали да се вакцинишемо, када буду одводили комшијску децу јер родитељи нису хтели да их вакцинишу, или се неки другар моје деце разболи од вакцине, када неки мигрант избоде неког или силује нечију ћерку, када тад народ крене да кука и потстави питање шта је ко радио, мирне савести могу да погледам сваког у очи и да улицом шетам високо подигнуте главе, јер знам шта сам радио да све то спречим.

ПОЗАДИНА ХАПШЕЊА

Постоји више центара моћи који су имали интерес да ме ухапсе. Најпре је интерес имала власт, јер није хтела да дозволи да слика посланика погођених бојом оде у свет. Интерес је имала и опозиција, јер и они желе да ме склоне, зато што моје активности раскринкавају њихову неактивност и колаборацију са Вучићем, зарад служења истом газди. Интерес је био за многе да ме нема како би потурили своје играче, да дођу, сликају се и дају изјаве унапред за њих припремљеним медијима.

А имали смо и ситуацију да су два лидера „опозиционих странака“, оба Чачанина, само што је један изашао на изборе 21. јуна, а други их је бојкотовао, позивали народ да се појави 3. августа испред скупштине приликом конституисања, а онда се ниједан од ове двојице не појави. Толико о њима, а обојица су у медијима извикани „револуционари“.

Ипак, прави разлог због којег сам ухапшен налази се у ономе што сам говорио непосредно пре мог хапшења. Када су поједини медији објавили да се води истрага Управе за спречавање прања новца против 20 појединаца и 37 удружења и организација, због спречавања прања новца и финансирања тероризма, објаснио сам да је у питању покушај лажне операције којим би се опструисао прави захтев који је стигао из САД, и уручен је Вучићу.

На њему се налази преко 500 имена појединаца, организација и компанија, које су умешане у прање новца и финансирање тероризма. На списку се налази целокупно Вучићево окружење, затим сви већи играчи из ИТ сектора, и разни други.

Од имена навео сам да се на списку налазе Ана Брнабић, Синиша Мали, Предраг Мали, Ненад Ковач, звани Неша Роминг, Славиша Кокеза, Слободан Квргић, Андреј Вучић, Игора Брнабића, Бојан Кисић, брат Дарије Кисић Тепавчевић, фирма Глобалтел и њени власници Сава Терзић и Жељко Митровић, Срђа Поповић и многи други.

Са списка који је објављен у медијима, свега 10% имена се налазе на правом списку стиглом из Америке, попут рецимо Канваса.

Остали, пре свега медији и новинари, су стављени на тај списак који је пуштен у јавност, да би се изазвала реакција јавности – да медији, политичари и ЕУ закукају како је то притисак на медије, и да онда власт има изговор да опструише и одложи поступање по стварном захтеву.

Такође, објаснио сам и да су појединци из Србије умешани у велику аферу са криптовалутама и прањем новца и финансирање тероризма. Србија је пре три године пружила уточиште Ружи Игњатовој, када је против ње покренут поступак у Бугарској. У Србији су људи из врха власти директно укључени у рударење криптовалута.

Опрема за рударење се набавља преко фирми Ненада Ковача, званог Неша Роминг, а струју, највећи трошак код рударења, плаћају грађани Србије, и то тако што се за рударење користи струја из мини хидроелектрана у власништву Николе Петровића, Неше Роминга и Вере Ристић, таште Новака Ђоковића, а коју плаћају сви грађани Србије.

Други начин јесте стављање картица за рударење у јавна предузећа и општине, и пребацивање трошка плаћања струје на њих. Тај посао организује Андреј Вучић.

Изрударене криптовалуте се користе за прање новца, куповину наркотика, финансирање тероризма. После тих мојих изјава, датих уживо на протесту, Јутјуб каналу Србин инфо, наступила је паника и општи страх.

Потврда мојих речи уследила је брзо, најпре кроз саопштење да се и 4 минстра налазе на списку за проверу (они нису међу 57 објављених у медијима), али и 13 дана после моје изјаве о рударењу и коришћењу криптовалута у криминалним радњама, ФБИ је 13. августа извршило највећу заплену криптовалуте у контексту тероризма.

Оно што још захтева појашњење у овом случају јесте чињеница да су акцијом хапшења и онемогућавања мог доласка испред Народне скупштине руководила два висока функционера полиције, помоћник начелника УКП Илија Милачић и начелник 4. Одељења УКП Слободан Миленковић. Нарочито је занимљиво појављивање овог другог, имајући у виду да се он означава као лице које је руководило хапшењем у акцији Јовањица. Познато је да сам ја први у Србији објаснио како је дошло до акције Јовањица.

Наиме Ричард Гренел приликом прве поседе Београду, најдуже се задржао у разговору са Марком Чадежом, председником Привредне коморе Србије. Тамо га је послао Јоханес Хан, европски комесар и Чадежов дечко и заштитник. Чадеж је предао велики број доказа Гренелу, укључујући и за Јовањицу. Потписан је и Еуроџаст споразум, у новембру 2019. године, након чега је уследила акција Јовањица, под директним налогом из иностранства.

Друга чињеница, јесте да су полицајци поступали по директном налогу Вишег јавног тужиоца Наташе Кривокапић. Њу је на то место довео Никола Петровић, и заједно са Александром Степановићем, председником Вишег суда, Љубивојем Ђорђевићем, јавним тужиоцем Првог ОЈТ чине најјачи правосудни клан у Србији, и најмоћнију унтересну групу у Србији, у којој су и Никола Петровић, Ненад Ковач, Златибор Лончар и Аца Ђорђевић. Кум Ненада Ковача, званог Неша Роминг, је Љубивоје Ђорђевић, и управо је његово тужилаштво налагало да се полиција онако бламира и одузима јаја од грађана.

Познато је да сам ја први поменуо име Ненада Ковача у јавности, да сам највише раскринкавао криминалне послове ове групације, да сам поднео и кривичне пријаве против Ковача и Петровића, и зато ме не чуди да је лично Наташа Кривокапић давала налоге полицији приликом мог хапшења.

АКО НЕ ЖЕЛИШ ДА ТЕ КРИТИКУЈУ, ОНДА НЕМОЈ НИШТА ДА ПРЕДУЗИМАШ

Као што је читаоцима Магазина Таблоид познато, организовао сам свакодневне протесте од 20. јуна, најпре са циљем да се спрече нелегални и нелегитимни избори, а онда са циљем да се не конституише Народна скупштина на основу таквих избора. На жалост, остао сам усамљен на српској опозиционој сцени.

Нико из опозиције није био заинтересован да спречи одржавање избора. Један део је учествовао на њима, а један део је бојкотовао, и то на начин да омогући Вучићу да их несметано покраде и конституише власт. После избора опозиција се трудила да спречи протесте, а кад су букнули да их разводњи и угаси.

У томе је предњачио Савез за Србију, и медији попут Н1 и Нове С. Једини је ДЈБ имао другачије намере, они су хтели да искористе протесте да се оперу од учешћа на изборима и давања легитимитета Александру Вучићу, и поново се представе као опозиција.

Ако ништа, последњих месеци пале су маске и скоро свима у Србији постало је јасно да нема опозиције, да су сви део заједничког система, и да се политичарима не сме веровати, већ се морају принудити да се писмено обавежу народу, под пуном моралном, материјалном и кривичном одговориношћу.

Лично сам, због своје борбе, конкретних решења али и директног указивања на криминал и незаконитости, поименично помињући конкретне актере, ма ко они били, био изложен, нарочито у последњих месец дана, организованој кампањи, и од власти, и од опозиције, са циљем моје дискредитације, и гашења протеста, јер и једнима и другима протест не одговара зато што споводе исту агенду и служе истом газди.

Оптуживан сам од грађанске опозиције да сам одговоран за растурање протеста, а ја сам једини позивао на протесте, и сваки дан сам на улици.

Ти који су ме нападали нису позивали на протесте, напротив плашили су људе и одвраћали од протеста са короном, нити су долазили на протесте, нити су се на било који начин конкретно бунили, осим статуса на друштвеним мрежама.

Управо су друштвене мреже створиле и један нови феномен – дежурне пљуваче. То су људи који пљују свакога који нешто ради и који се бори за промене. Шта год да урадите, бићете критиковани, и ти пљувачи неће бити задовољни. Једини начин да избегнете пљување је да ништа не радите, осим да као и они све критикујете кријући се иза тастатуре.

Ја сам радио најбоље што сам знао и умео. Да ли сам грешио? Наравно да јесам, грешио сам, али радио сам оно што је у мојој моћи.

Волео бих да све сам могу да завршим – сменим Вучића, срушим систем, све их похапсим, и онда обезбедим народу слободне изборе. Али на жалост, нисам супермен. Урадио сам најбоље што сам могао, са ресурсима којима сам располагао.

Волео бих да имам новца као Драган Ђилас, али на жалост немам и нисам милионер. Не могу да обезбедим аутобусе, новац за кампању, немам телевизије, већ напротив, сви ме игноришу.

Оно што је било у мојој моћи, ја сам урадио, и шта год да се деси, мирно могу да погледам сутра и своју децу, и било кога у овој држави.

Јер сутра када дође финале издаје Косова и Метохије, економски колапс и глад, када нас буду терали да се вакцинишемо, када буду одводили комшијску децу јер родитељи нису хтели да их вакцинишу, или се неки другар моје деце разболи од вакцине, када неки мигрант избоде неког или силује нечију ћерку, када тад народ крене да кука и потстави питање шта је ко радио, мирне савести могу да погледам сваког у очи и да улицом шетам високо подигнуте главе, јер знам шта сам радио да све то спречим.

Share on facebook
подели
Share on twitter
твитуј
Share on email
копирај

ОСТАЛЕ ВЕСТИ

Докази коруптивних веза судова, државних органа и банака

Поводом скандалозног и противзаконитог става Врховног касационог суда (ВКС) поводом уговарања и наплате трошка обраде кредита и уговарања премије осигурања код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК) као обавезе корисника кредита, подсећамо јавност на излагања Срђана Нога у Народној скупштини…

ДЕТАЉНИЈЕ »

Нова емисија: Борџије на Андрићевом венцу

Насловне стране 6 режимских дневних новина преносе изјаву Саше Јанковића да му је, наводно, један инострани званичник својевремено рекао за план да се Вучић отрује. Погледајте ову емисију, јер тако можете да разумете процесе који се дешавају, и да спречите да вас медији обману.

ДЕТАЉНИЈЕ »

Tужилац који је водио поступак по проналаску тела Владимира Цвијана је Весна Петровић

Весна Петровић је била тужилац Првог Основног јавног тужилаштва и Београду, и водила је случај Иве Бодрожић. Случај је решила тако што је „констатовала“ да Хајат нема снимке камере. Иначе, и за Аркана, и за Кнелета, и за Иву Бодрожић, и за многе друге спорне ситуације по хотелима, увек је било исто образложење. Камере нису радиле, али снимци постоје.

ДЕТАЉНИЈЕ »

ПРСТИ ХУЉЕ ОКО АДА ХУЈЕ

Хапшење Јовичића директно је повезано са једним догађајем који је обележио претходних пар месеци – са убиством Владимира Цвијана, конкретно са лoкацијом на којој је пронађено његово тело. Једини сам у Србији тачно објаснио разлоге хапшења Јовичића и везу са убиством Цвијана.

ДЕТАЉНИЈЕ »