Срђан Ного

Докази коруптивних веза судова, државних органа и банака

Поводом скандалозног и противзаконитог става Врховног касационог суда (ВКС) поводом уговарања и наплате трошка обраде кредита и уговарања премије осигурања код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК) као обавезе корисника кредита, подсећамо јавност на излагања Срђана Нога у Народној скупштини...
Share on facebook
подели
Share on twitter
твитуј
Share on email
пошаљи

Поводом скандалозног и противзаконитог става Врховног касационог суда (ВКС) поводом уговарања и наплате трошка обраде кредита и уговарања премије осигурања код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК) као обавезе корисника кредита, подсећамо јавност на излагања Срђана Нога у Народној скупштини на тему незаконитих и коруптивних веза судова и државних органа и пословних банака. Још 11. августа 2016. на седници Народне скупштине на којој је бирана Влада, Срђан Ного је у говору указао на овај проблем, и предао надлежним органима доказе. Пошто је овај материјал уклањан са интернета, ексклузивно објавуљемо део доказа који је предат том приликом. Када се послуша оно на шта је у свом раду указивао Срђан Ного, не треба да изненађује став који је заузео ВКС, јер се коруптивне везе судова, државних органа и банака очигледне.

Линк говора од 11.08.2016. године:

Осим изричите и претеране заштите коју уживају у Републици Србији директно на основу прописа, пословне банке, нарочито оне које су у страном власништву, имају повлашћен положај и третман и у пракси поступања државних органа у вези са њиховим пословањем, који нема директно упориште у одредбама релевантних прописа. Ово чак и случајевима откривених и доказаних грубих кршења закона и поступања којима је нанесена значајна штета клијентима банака у питању.

Један од фрапантних начина на који се, може се претпоставити, обезбеђује тешња повезаност банака са државним органима, и то онима који у вези банкарског пословања доносе веома важне одлуке у појединачним случајевима – судовима, јесте директна пословна сарадња. Наиме, једна банка чије се пословање и у јавности повезује са више афера, „Пираеус банка“, закључила је уговоре о пословној сарадњи са неколико судова, од тога на територији Београда са Врховним касационим судом 11.08.2015. године, са Трећим основним судом у Београду 27.01.2015. године и са Другим основним судом у Београду 21.08.2014. године. Из пратеће документације може се закључити да је ова банка сличне уговоре закључила и са већим бројем судова ван Београда. Овим уговорима, „Пираеус банка“ нуди бројне повлашћене услове кредитирања („са повољним каматним стопама и условима флексибилнијим од комерцијалних услова банке“) запослених у судовима, и то само док имају својство стално запослених у суду, уз враћање кредита путем административне забране преко плате коју спроводи рачуноводство суда који је уговорна страна. Требало би напоменути да је Трећи основни суд у Београду месно надлежан за поступање у парничним поступцима против тужених који имају пребивалиште или седиште на територијама општина Земун и Нови Београд, док већина пословних банака, међу којима и „Пираеус банка“, имају седиште на подручју општине Нови Београд. Такође, Врховни касациони суд, као највиша судска инстанца у Републици Србији, одлучује по свим ванредним правним средствима (укључујући ревизију у парничним поступцима), а заузимањем правних становишта и ставова о спорним правним питањима стара се и о јединственој примени права односно уједначавању судске праксе, вршећи тако значајан утицај на велики број појединачних правних ситуација и спорова.

Поставља се питање да ли се на овакав начин утиче на поступање ових судова у конкретним предметима, садашњим и будућим, у којима је поменута банка странка у поступку, односно да ли постојање оваквих, комерцијалних пословних односа судова, укључујући и највишу судску инстанцу у држави – Врховни касациони суд, са једном пословном банком, угрожава независност и објективност поступања тих судова, макар и само потенцијално? Прецизније, може ли се очекивати непристрасност у поступању ових судова у случајевима где је једна од странака у поступку банка са којом суд као целина, као и велики број запослених у том суду, имају одређене пословне релације, попут кредита по повлашћеним условима? Такође, да ли је давање преференцијалног третмана одређеним клијентима, попут запослених у судовима у односу на остатак грађана, у складу са добром пословном праксом и законским одредбама, примера ради, начелом о заштити од дискриминације које је прописано чланом 5 тачка 2 Закона о заштити корисника финансијских услуга? Слично томе, пословне банке дају повлашћене услове кредитирања и својим запосленима, који међутим те повластице губе у случају престанка радног односа у банци.

Што се тиче конкретних случајева незаконитих поступака у односима са сопственим клијентима, у случају поступања „Пираеус банке“ у односу са својим комитентом, домаћим привредним друштвом „ДМД Холдинг д.о.о.“ поводом издавања банкарских гаранција у корист Републичке дирекције за робне резерве, правноснажним пресудама Трговинског, односно касније Привредног суда у Београду утврђено је да су службеници ове банке кривотворили (фалсификовали) следећу пословну документацију: два анекса уговора о издавању банкарске гаранције између банке и комитента, три уговорна овлашћења (наводно издата од стране комитента банци) која представљају инструменте на основу којих је могуће директно извршити принудну наплату у смислу члана 47 став 1 тачка 3 Закона о платном промету, као и један захтев за издавање банкарске гаранције, наводно упућен од стране комитента банци. Кривотворење је утврђено одговарајућим вештачењима која су извршена у оквиру судских поступака, али и ван њих, по приватној иницијативи оштећеног привредног друштва „ДМД Холдинг д.о.о.“, и то графоскопским и вештачењем од стране вештака за информационе технологије. Методи настанка фалсификованих исправа су различити: фалсификовање имитирањем потписа заступника комитента, фалсификовање потписивањем сасвим другог лица које није овлашћено за потписивање у име комитента, као и преношење отиска печата и потписа заступника комитента са једног документа на други скенирањем или на други сличан начин. Све ово је утврђено правноснажним пресудама у парничним поступцима, којима је утврђена ништавост наведених исправа: пресудом Трговинског суда у Београду П. 3202/08 од 11.12.2009. године, пресудом Привредног суда у Београду П. 12594/11 од 30.03.2012. године и пресудом Привредног суда у Београду П. 16707/10 од 19.11.2013. године.

У овим поступцима утврђено је и да је „Пираеус банка“ наведеним фалсификованим овлашћењима у неколико наврата извршила принудну блокаду рачуна свог комитента, привредног друштва „ДМД Холдинг д.о.о.“, те на тај начин неосновано наплатила више милиона динара, а посредно нанела штету овом привредном друштву, које је услед последица ових принудних блокада рачуна, које су прекидане на основу привремених мера суда, дакле одлукама привременог карактера, као и последичног нарушења пословног угледа и кредитног рејтинга, изгубило тржишну позицију и бројне профитабилне послове, чиме је претрпело штету у износу који је накнадним економским вештачењима процењен на више десетина милиона евра. Ради накнаде наведене штете, правни следбеници привредног друштва „ДМД Холдинг д.о.о.“ данас воде парнични поступак пред Привредним судом у Београду против „Пираеус банке“. Требало би напоменути и да „Пираеус банка“ на основу наведених фалсифкованих исправа већ годинама води извршни поступак ради реализације хипотека у својини лица која су својевремено јемчила за обавезе „ДМД Холдинг д.о.о.“ – директора овог привредног друштва Дејана Драгојловића, његових родитеља и привредног друштва „Проналазаштво а.д.“ (над којим је у међувремену покренут стечајни поступак), а са потраживањима заснованим на оваквим исправама појављивала се као поверилац и у неколико стечајних поступака.

Иста банка, дакле „Пираеус банка“ из Београда, налази се у средишту још једне афере у вези са фалсификовањем пословне документације. Наиме, привредно друштво „Хотел Унион д.о.о.“ дало је дана 29.07.2009. године заложну изјаву којом је дата сагласност да се, ради обезбеђења потраживања повериоца „Пираеус Банк С.А.“ из Лондона према дужнику привредном друштву „Gioio д.о.о.“ из Београда на новог повериоца (наведену банку из Лондона) пренесе хипотека заснована на непокретности дужника, „Хотела Унион“ са старог повериоца потраживања које је престало, „Пираеус банке“ из Београда.

Међутим, службеници „Пираеус банке“ из Београда извршили су фалсификовање наведене заложне изјаве, на тај начин што су сачинили нови текст прве стране заложне изјаве у којем су уписали да се ради о обезбеђењу потраживања повериоца „Пираеус банке“ из Београда, а не из Лондона, стварајући привид да је хипотекарни поверилац банка из Београда, а не из Лондона, те су прву страну заложне изјаве заменили таквом, фалсификованом првом страном изјаве. Након што су копију такве, фалсификоване изјаве оверили код јавног бележника на Новом Београду, пуномоћници „Пираеус банке“ су пред Првим основним судом у Београду покренули извршни поступак ради извршења на непокретностима хипотекарних дужника „Хотел Унион“ и Милорада Мајкића. На основу овог, наводног потраживања, „Пираеус банка“ поднела је и предлог за покретање стечајног поступка над привредним друштвом „Gioio д.о.о.“, од ког су одустали након што је фалсификат који су извршили разоткривен.

У овим случајевима очигледно је да постоје елементи за утврђивање кривичне одговорности како физичких лица, службеника банке за које се утврди да су непосредно учествовали у фалсификовању пословне документације, руководилаца банке који су издавали налоге за такво поступање или су за такво поступање знали, тако и саме банке као правног лица. Оштећени су поднели кривичну пријаву против „Пираеус банке“ и неколико одговорних лица 31.12.2013. године Вишем јавном тужилаштву у Београду. С обзиром да су у поменутим парничним поступцима, као и ван судских поступака, извршена одговарајућа вештачења, као и да постоје правноснажне судске одлуке, бројне чињенице релевантне за поступање по кривичној пријави, односно предузимање кривичног гоњења одговорних лица, утврђене су и тужилаштву предочене у самој кривичној пријави. Међутим, ни након две и по године од подношења кривичне пријаве, Више јавно тужилаштво у Београду у предмету КТ. 58/14 није донело одлуку, са образложењем да је предмет поверен полицији ради провера, а да полиција већ годину дана наведене провере не извршава и не враћа предмет, због наводне презаузетости. У конкретном случају, ради се о Одељењу за сузбијање привредног криминалитета Полицијске управе за град Београд.

Такође, Народна банка Србије, иако детаљно обавештавана од стране оштећених о чињеницама случаја, није предузела ништа на истраживању и санкционисању таквог поступања „Пираеус банке“, а и да јесте, одредбама Закона о банкама обезбеђено је да такви подаци имају статус тајних и остају у домену односа између Народне банке Србије и пословне банке.

На описани начин, поново се пружа заштита „Пираеус банци“ и лицима одговорним за озбиљне повреде закона, поступање се одуговлачи, уз могућност наступања застарелости кривичног гоњења, а грађанима се демонстрира да пред законом нису сви једнаки. Поступање које би се могло окарактерисати као заташкавање једног од великих банкарских скандала и случаја озбиљног привредног криминала, не говори ништа добро о стању правосуђа и људских права у Републици Србији, ма како исто било насликано топлим бојама у разним „акционим плановима“ и сличним документима.

Осим поменутих, драстичних случајева незаконитог поступања једне пословне банке у односима са својим клијентима, постоје докази и о томе да је иста банка поступала на несавестан начин и у извршавању својих уговорних обавеза према компанији „Виза“, која представља компанију значајну у глобалним размерама. Наиме, као што је познато, власник ВИЗА платних картица које изда било која банка, није та банка већ компанија „Виза“. Зато су све банке које имају пословни однос са компанијом ВИЗА у обавези да пружају услуге свим корисницима ВИЗА картица, без обзира на то од стране које банке су им картице издате.

Међутим, током 2008. године, службеници из централе „Пираеус банке“ у Београду упутили су својим филијалама путем е-маила упутства о томе како да, у случају да их посети контрола коју врши компанија „Виза“ у вези са поступањем банака са њиховим картицама, дају лажне одговоре представницима ове компаније. Према правилима сарадње банака и компаније „Виза“, сваки власник ВИЗА картице може ући у филијалу било које банке која остварује сарадњу са компанијом „Виза“ и пријавити да му је ВИЗА картица нестала или украдена. Према инструкцијама датим службеницима филијала „Пираеус банке“, такве рекламације власника ВИЗА картица издатих од других банака се у филијалама „Пираеус банке“ не прихватају, односно власницима картица се не омогућава да у филијали „Пираеус банке“ изврше пријаву изгубљене или украдене ВИЗА картице. Али, у случају да поједину филијалу „Пираеус банке“ посети контрола из компаније „Виза“, службеници су из централе банке инструирани да дају нетачну информацију да се такве услуге пружају, иако се заправо клијентима других банака, власницима ВИЗА картица, таква услуга у филијалама „Пираеус банке“ не пружа. На овај начин заправо се олакшава лицима која су нпр. крађом дошла до туђе ВИЗА картице да исту користе, тако што се продужава време које им је потребно да пријаве крађу картице како би све трансакције преко исте биле одмах обустављене.

Из конкретних примера везаних само за „Пираеус банку“, може се уочити шаблон попустљивог и релаксираног понашања у поступању државних органа према пословним банкама, чак и када је у питању поступање органа задужених за откривање и санкционисање најозбиљнијих кршења закона, укључујући почињена кривична дела. Закључак који се из тога може извести је јасан – грађани и привредници не могу рачунати на правну сигурност и заштиту државе у односима са моћним финансијским институцијама, којима ће се увек, на овај или онај начин, пружати повлашћен третман, без обзира на чињенице и законе.

Са друге стране, Народна банка Србије, као институција задужена између осталог за надзор и контролу финансијског система, пословања банака, врши ову своју функцију на крајње незадовољавајући и неефикасан начин. Пошто Закон о банкама пружа могућност да НБС у поступцима контроле изриче новчане казне банкама и њиховим члановима органа управљања, од 2007. до краја 2014. године, НБС је изрекла 62 новчане казне банкама, 19 новчаних казни члановима извршних одбора банака и 8 новчаних казни члановима управних одбора банака. Укупан износ новчаних казни изречених у овом периоду је 489.984.649,00 динара, што према данашњем курсу износи нешто мање од 4 милиона евра – више него скроман износ ако се узме у обзир дужина временског периода, број казни, бројни познати случајеви незаконитог поступања банака, а посебно ако се има у виду казнена политика коју у упоредивим ситуацијама спроводе надзорни органи у ЕУ, САД и др. При томе, и ови подаци морају се узети са резервом, с обзиром на могуће поништавање аката НБС о кажњавању у даљем поступку пред Управним судом, због чега је коначан исход и збир вероватно значајно другачији (нижи) од наведеног.

У најскоријем периоду потребно је извршити темељно преиспитивање поступања државних органа у односу на пословне банке и друге финансијске институције, установити узроке неефикасности поступака надлежних органа и предузети мере на отклањању тих узрока и убрзању поступака, те извршити ревизију законодавног оквира и праксе поступања Народне банке Србије у контроли пословања банака, што ће све омогућити успостављање ефикаснијег и правичнијег система заштите свих корисника финансијских услуга, унапређење правне сигурности и санкционисање лица и банака за које се утврди (у конкретном случају „Пираеус банке“ бројна кршења већ су утврђена) да су у свом пословању извршили најтеже повреде закона.

У прилогу овог текста је документација која ближе поткрепљује и доказује изнете наводе.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Share on facebook
подели
Share on twitter
твитуј
Share on email
копирај

ОСТАЛЕ ВЕСТИ

Докази коруптивних веза судова, државних органа и банака

Поводом скандалозног и противзаконитог става Врховног касационог суда (ВКС) поводом уговарања и наплате трошка обраде кредита и уговарања премије осигурања код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК) као обавезе корисника кредита, подсећамо јавност на излагања Срђана Нога у Народној скупштини…

ДЕТАЉНИЈЕ »

Нова емисија: Борџије на Андрићевом венцу

Насловне стране 6 режимских дневних новина преносе изјаву Саше Јанковића да му је, наводно, један инострани званичник својевремено рекао за план да се Вучић отрује. Погледајте ову емисију, јер тако можете да разумете процесе који се дешавају, и да спречите да вас медији обману.

ДЕТАЉНИЈЕ »

Tужилац који је водио поступак по проналаску тела Владимира Цвијана је Весна Петровић

Весна Петровић је била тужилац Првог Основног јавног тужилаштва и Београду, и водила је случај Иве Бодрожић. Случај је решила тако што је „констатовала“ да Хајат нема снимке камере. Иначе, и за Аркана, и за Кнелета, и за Иву Бодрожић, и за многе друге спорне ситуације по хотелима, увек је било исто образложење. Камере нису радиле, али снимци постоје.

ДЕТАЉНИЈЕ »

ПРСТИ ХУЉЕ ОКО АДА ХУЈЕ

Хапшење Јовичића директно је повезано са једним догађајем који је обележио претходних пар месеци – са убиством Владимира Цвијана, конкретно са лoкацијом на којој је пронађено његово тело. Једини сам у Србији тачно објаснио разлоге хапшења Јовичића и везу са убиством Цвијана.

ДЕТАЉНИЈЕ »