Аутоски чланак: Срђан Ного
Психопата Александар Вучић пустио је крв на улицама Београда и тиме запечатио свој пад и своју судбину. Први пут за 8 година власти, озбиљно се уплашио протеста народа. Суочен са експлозијом огромног народног нездовољства, које није било контролисано од стране његових сарадника из опозиције, био је принуђен да против народа употреби све што има – и бруталну силу свих полицијских снага, укључујући и САЈ, и лица из криминогене средине, као и целу медијску машинерију и своје послушнике из опозиције, како би обуздао народни бес и протесте. Користећи последње ресурсе моћи, успео је само да себе оголи, и покаже као усамљеног и поремећеног диктатора који је дошао до краја своје власти, пише за Магазин Таблоид Срђан Ного, први човек који је у Србији изашао на улицу.
ПОЧЕТАК ПРОТЕСТА
На улици сам, испред Дома Народне скупштине, непрекидно од 20. јуна. Први сам на политичкој сцени, одмах после укидања ванредног стања, указао да 2. јуна истиче мандат Народној скупштини, и да од 3. јуна Србија нема ни скупштину ни владу.
Пошто су избори, које је Вучић заказао и одржао 21. јуна незаконити, заказао сам Скупштину народа за 20. јун. Према члану 2. Устава народ је носилац суверености, и пошто нема других могућности, народ је непосредно изабрао 250 посланика 20. јуна.
Ниједан медиј није најавио тај догађај, нити је извештавао са њега, иако се испред скупштине окупило близу 10.000 људи, што је највећи скуп од априла 2019. године.
План је био да се 250 изабраних посланика уведе у зграду Народне скупштине, и да тамо одрже седницу. Тога дана нас није било довољно да остваримо своју намеру, и објаснимо полицији да цео овај систем почива само на медијској опсени, али нисам одустао, и остао сам не померајући се са тог платоа до данашњег дана. Сада се све своди на питање чији ће посланици ући у скупштину – они које је изабрао народ, или Вучићеви? Ако народ не може да уђе у своју кућу, онда неће ни Вучићеви лажни посланици.
На жалост, остатак политичке сцене која себе назива опозицијом је или давало легитимитет Вучићу учествујући на изборима и надајући се да могу да добаце до тог цензуса од 3%, или су договорно бојкотовали изборе, попут Савеза за Србију, на начин да омогуће Вучићу да их несметано одржи и конституише власт. Чак су максимално плашили своје присталице и народ епидемијом Короне, да случајно не би изашли на улицу да протествују.
На Ивањдан, 7. јула, заказао сам трибину испред скупштине, на којој је требао да говори Предраг Поповић, заменик главног и одговорног уредника Магазина Таблоид, и ја. Тога дана Вучић је најавио да ће ставити Београђане у кућне притворе за викенд, и да ће на снази бити полицијски час, што је испровоцирало људе да се испред скупштине окупи велики број људи, због чега смо отказали поменуту трибину, и прикључили се маси на улици.
Иначе Савез са Србију је, пре него што је започело окупљање грађана, са званичног твитер налога објавио свој протест за сутрадан, 8. јула испред Филозофског факултета, чиме су желели да угуше спонтано окупљање грађана. Током целе вечери јасно се осећала велика енергија и бес народа.
Оно што се даље дешавало, озбиљно је утерало страх Вучићу.
Пошто се против мене и Дамњана Кнежевића воде кривични поступци, а против више лица прекршајни поступци, док сви остали не буду правно сигурни, рећи ћу само оно што сам и рекао заменици Вишег јавног тужиоца Милани Боричић, и што сам јавно поручио Владимиру Ребићу као одговор на његове претње. Једино лице које је ушло у скупштину, и пружало отпор полицији сам ја. И само мене треба да гоне.
Иначе сукобе те вечери је иницирала полиција, испаљујући велике количине изузетно јаког ”сузавца” у демонстранте. Директно по налогу Александра Вучића, Владимир Ребић је наложио употребу силе на мирне демонстранте.
На народ је изведен чак и САЈ, што је озбиљна злоупотреба, а ангажована су и лица из криминогене средине, да заједно са полицајцима пребијају демонстранте. Сукоби две ноћи трају до јутарњих часова, наручито дуж Булевара краља Александра.
Оно што је најважнији утисак са протеста је спремност људи да се супроставе насиљу Вучићевог режима, и реакција Београђана на више места у граду.
Наиме у три случаја сам сведочио духу Београд, и озбиљној подршци грађана протестима. У једној улици код Зеленог венца, када је полиција поред сузавца пуцала и гуменим мецима, човек је отворио врата дворишта, обратио ми се и понудио се да нас сакрије.
Други случај је био близу Ресавске улице, човек је изашао из зграде, и рекао да је његов улаз откључан, број стана, и да слободно у сваком тренутку дођемо до њега, да се сакријемо ако нам затреба склониште. И трећи случај је био у једној бочној улици уз Булевар, где је момак који ме препознао, звао комшију и понудио се да нас прими у стан.
Та солидарност Београђана јасно исказује став према режиму, и доказује да је Вучић готов.
КАКО СУ ПРОТЕСТИ ОПСТРУИСАНИ И ГУШЕНИ
Уплашен, Вучић је покушао да наметне своје партнере из опозиције да преузме протесте. Драган Ђилас и СзС су 8. јула покушали да народ одведу испред Председништва, али нису успели. Колона која је ишла од Студентског платоа скренула је на Теразијама ка скупштини, иако су предводници колоне упорно на мегафон позивали грађане да не иду тамо него ка председништву.
Имајућу у виду да је више опозиционих лидера отерано са протеста, укључујући и самог Ђиласа, и да је било јасно да они не могу да се наметну народу, исцениран је почетак сукоба са полицијом још пре 20 часова, како би се интервенцијом протести разбили, јер је било за очекивати да се народ у још већем броју окупи у наредних два сата.
Највећи удар на протесте десио се сутрадан, 9. јула. Док смо чекали да ли ће се одредити притвор Дамњану Кнежевићу, БИА је ухапсила све припаднике Народних патрола. Огромном медијском кампањом, пре свих Н1, Данаса и Нове С, као и лица са јавне сцене, наметнуто је да се на протестима седи, што је стандардна сценографија протеста у организацији Срђе Поповића и Сороша.
У средини протеста, налазили су се припадници Антифе, терористичке организације, а примећена је и Сташа Зајовић и жене у црном.
Бројни млађи демонстранти су нападани и оптуживани да су Вучићеви јер нису желели да седе. То је убило енергију протеста, а и одвратило бројне од даљег долажења. Истовремено се водила и кампања застрашивања. Полиција је била максимално репресивна и трудила се да ухапси што већи број лица, без икаквог повода, како би и њих саме, а и друге давањем примера, одвратила од даљег долажења.
Иако су успели да енергија и бројност протеста озбиљно спласну, нису угасили протесте. Озбиљно незадовољство гори и даље у народу, и питање је дана када ће да експлодира нови, још већи талас народног незадовољства на улицама. Зато је потребно да протест добије захтеве, око којих бисмо се окупили, и заједнички циљ који желимо да постигнемо.
КАМПАЊА ПРОТИВ МЕНЕ
Мора се истаћи да су већина демонстраната млади људи, и да су патриотски настројени. Највише се пева и скандира Косову и Метохији. То је нарочито проблематично за Сорошеве послушнике у власти и опозицији, пре свих Вучића и Ђиласа, јер се од Вучића очекује да заврши оно због чега је и доведен на власт и толерисан последњих 8 година – да формализује независност Косова и Метохије.
Опозиција је од Сороша добила задатак да пацификује улицу, да се избаци помињање Косова и Метохије, како би се Вучићу олакшао посао. Зато је било неоходно склонити Срђана Нога, Дамњана Кнежевића и Народне патроле са улице.
Зато је и покренута огромна хајка на мене, изношење гомиле лажи, увреда и етикета. Најодвратније увреде долазиле су од стране Блица, Информера, Н1 и Нове С.
Новинари су тим огавним текстовима само потврдили моје тврдње да су они, заједно са политичарима, саучесници у уништавању Србије, издаји и криминалу, и да кривично морају да одговарају. Уместо да објављују вести, они их фабрикују и цензуришу.
На друштвеним мрежама ујединили су се сви ботови у нападима на мене – и СНС -а, и СзС – а, и фантомских покрета које воде пулени Аце Ђорђевића, и његов клан у БИА. У питању је било класично цртање мете, и припрема за моје уклањање.
Оптуживан сам био истовремено за потпуно супротне ствари – и да сам организовао упад у скупштину, и да сам спречио народ да упадне у скупштину, и да сам вођа хулигана и организујем нереде, и да командујем полицијом, и да сам Вучићев, и да сам Ђиласом, и да радим за домаће службе, службе у региону, и руску службу.
Кулминација притисака био је позив да се јавим у полицију, 10. јула у 15 часова. Пошто је полицијска станица у Улици Мајке Јевросиме близу зграде скупштине где се одвијају протести, саслушање је померено за суботу 11. јул у 11 часова. На почетку саслушања, полицијски службеници су ми предочили да ме штити посланички имунитет, и питали су ме да ли се позивам на њега. Пошто нисам желео да се позовем на имунитет, у договору са тужиоцем, лишен сам слободе, и одређено ми је задржавање до 48 сати.
Одмах сам пребачен у Палату правде, и у вечерњим часовима сам саслушан од стране заменика Вишег јавног тужиоца, Милане Боричић. У своме исказу указао сам да је ово политички монтиран поступак, да је све написано у кабинету Александра Вучића, а да је правосуђу прослеђено да обави прљави посао.
Упозорио сам да сам из више извора добио информацију да ми се спрема хапшење, и да желе да ме сместе у притвор, да би ме склонили са протеста, и ликвидирали у притвору. Заменица тужиоца је тражила да ми се одреди притвор до 30 дана, због тежине запрећене казне (више од 10 година затвора), због опасности понављања дела и због узнемирења јавности.
Судија за претходни поступак Вишег суда, одбила је предлог за одређивање притвора, што је била и једина законита и могућа одлука, и ја сам нешто после 22 часа изашао из Палате правде и одмах се запутио на протест.
Коментаришући чињеницу да ми није одређен притвор, функционер СНС и посланик у прошлом сазиву, Александра Томић, је на Пинк телевизији рекла да судије које се не слажу са режимом треба да напусте правосуђе.
Докле иду неки поремећени умови у спровођењу налога да ме блате, види се у суманутим тврдњама да ја нисам ни био ухапшен, нити саслушаван у Вишем тужилаштву, нити да ми је предлаган притвор, иако за то постоје писани докази.
На жалост свих који воде кампању против мене, у чему је главну улогу преузео Драган Ђилас и Млађан Ђорђевић, имам да им поручим да за разлику од Ђиласа, ја немам заједничку фирму са Вучићем, немамо заједничке послове и интересе, нити нас повезује заједнички криминал. Нисам ни Вучићев, ни Ђиласов, нити радим за иједну службу. Потпуно сам независан, и као такав опасан, јер рушим криминалну империју Вучића, Ђиласа и њихових газда – Сороша и осталих глобалиста, и то они не могу да ми опросте. Али долази време да се сведу рачуни, и да свако одговара за свој рад. Протести нису готови, напротив, тек ће да крену. И даље смо тамо.
ЗАШТО СМЕТА СРЂАН НОГО
По количини напада, извлачи се закључак да је на власти Срђан Ного, а не Александар Вучић.
Разлог за такав удружени напад је у чињеници да истерујем на чистац све на политичкој сцени. Бављење мојим ликом има за циљ да скрене пажљу са онога што говорим. Најопасније по њих све на политичкој сцени је инсистирање на увођењу одговорности, и давања гаранција народу.
Политичари су последњих 30 година несметано лагали и обмањивали своје бираче, док је народ пропадао, они су се богатили. Од народа за свој програм добијају гласове, који им дају моћ, а онда са том моћи тргују. Зато имамо сталну ситуацију, да се гласови добију за једну политику, а после избора заступају супротну политику.
Глас је дат за тачно обећану политику, и он мора да обавезује. Зато се борим за увођење обавезне изјаве за све политичаре, јавне функционере и државне службенике, где би они гарантовали под пуном материјалном, кривичном и моралном одговорношћу своја обећања, рад и рокове испуњења.
Од народа се стално тражи да нешто потписује, гарантује, а нико ништа не потписује нити гарантује народу, чак и кад од народа нешто узима, попут гласа који узимају политичари, и који носи велику моћ.
Колико је погубно веровати политичарима, најбоље показује пример Џоа Багеристе. Разговарали смо на протесту, сваки дан је долазио, вече уочи његове смрти. Када је умро, опозициони политичари су кренули да га жале. Тек кад је био мртав, сетили су га се, и то само зато јер су хтели да од њега мртвог извуку некакву корист.
Џо је симбол 5. октобра. Јуришао је багером на полицију. Пошто је 5. октобар успео, он је постао револуционар. Да је пропао, био би терориста. Џо је на то био спреман. Али, оно што га је сломило, је да они које је довео на власт су му уништили живот – угасили фирму, отерали га у Немачку да ради да преживи, а извршитељи су му до смрти скидали 2/3 пензије. Нико од оних које је довео на власт се последњих 20 година није сећао ни њега, ни његових заслуга. Све док није умро.
Баш попут Џоа, сада смо сведоци да су неки људи имали храбрости да се супроставе насиљу тако што су стали на црту, гутали сузавац и примали пендреке, и узвратили. Логично је да власт назива њих, па и све нас, хулиганима. Али је ненормално да их опозиција назива тако. Ако имамо циљ да диктатор падне, јасно је да ћемо морати да пружимо отпор. И морамо унапред дати гаранције свим људима да ће у рушењу диктатора сви бити аболирани, ма шта да ураде. И да нико неће проћи као Џо.
Е зато морају гаранције. Народ више није глуп. Ником не верује, и то са апсолутним правом, ниједном политичару, поготову што су скоро сви били на власти. Народу се мора јасно рећи шта после Вучића, и дати гаранције и извесност.
З А Х Т Е В И
1. Пуштање свих ухапшених и обустава свих поступака против демонстраната. Одговорност руководилаца и припадника МУП -а због прекомерне употребе силе, злоупотребе положаја и ангажовања лица из криминогене структуре у нападу на демонстранте.
2.Нема формирања Скупштине и Владе на основу незаконитих и лажних избора. Зато нема разилажења испред Скупштине, ту се све решава, ако народ не може у Скупштину, не могу ни Вучићеви лопови.
3.Коначо увођење одговорности у Србији, за све политичаре, јавне функционере и државне службенике, и то у форми обавезне изјаве, у којој би сви они, под пуном материјалном, кривичном и моралном одговорности, гарантовали свој програм, обећања и рокове испуњења. Измене устава и закона у том смеру, и увођење новог кривичног дела обмањивање бирача.На тај начин спречавамо издају Косова и Метохије.
4.Формирање техничке Владе на рок од годину дана. Услов за чланове Владе је да никад нису били у извршној власти. Техничка Влада треба да обустави сва плаћања, изврши ревизију имовине и свих обавеза државе, омогући услове за поштене изборе, и ослободи медије. Ју тјуб канали морају да добију простор на националним фреквенцијама, а свако вече на јавном сервису морају се организовати дебатне емисије у којима сви учесници политичког живота морају бити заступљени.
5.Хапшење и процесуирање чланова Кризног штаба.
6.Стоп насељавању миграната, укидање присилне вакцинације, доношење личног стечаја којим би се спречило да извршитељи пљачкају грађане и да више нико не остане без дома, ослобађање река из цеви и уклањање МХЕ, решавање статуса ратних ветерана, ништавост кредита индексираних у страним валутама, решавање случајева отетих беба и процесуирање одговорних,…
7.Сређивање правосуђа – све судије и тужиоци морају бити разрешени, а најмање 80% њих процесуирано, у року од годину дана. Правосуђе је највећи канцер Србије, и ако њега средимо решили смо 80% наших проблема.
